Макраи Јожеф резервиста из Скореновца

Макраи Јожеф земљорадник из села Скореноваца у општини Ковин, тада у саставу Аустругарске у жупанији Темеш, био је регрутован одмах на почетку рата. Кући је оставио жену и 4-оро деце.Одмах на почетку рата 1914-те у борби код Галиције је рањен у ногу и завршио је у болници Црвеног Крста у Опатову, то је део града Лошонц односно Лученец (Словачка) тада Лошонцапатфалва (Losoncapátfalva). Одатле је послао две фотографије, које су настале 1914-те у децембру месецу пред Нову Годину, кући својој жени. После опоравка ноге, опет је завршио на фронту и борио се код Добердо-а. Највероватније је ту пао у заробљеништво после битке. Одведен је на Сицилију у граду Милазо. Њих 600 заробљеника и сви су били смештени у тврђави у једној цркви, углавном сви мађарске националности. Спомињао је два имена из села Скореновац ко је био са њим такође у робству: Параљов Матија и Ситаш Иштван. Три године је био у ропству. Причао је да је у заробљеништву радио као слуга мештанима. Написао је мемоаре у једну малу свеску коју је добио од свештеника на поклон 1917-те године.Текст је на мађарском језику и описује део његовог живота од почетка рата (убиства престонаследника) до неког тренутка у заробљеништву 24.3.1916. године. Текст је написан у стиховима.